Mi se ne bavimo geopolitičkim analizama. U poslednjih nekoliko nedelja su se desili neki događaji koji snažno ukazuju na dalje promene koje će imati značajan uticaj na poslovanje u ovoj i narednim godinama. Zbog toga smo pripremili ovu kratku analizu, da podstaknemo više na razmišljanje i dalja razmatranje a ne da damo konačne odgovore. Ovo je samo naše viđenje o verovatnim promenama u geopolitici u svetu a naročito u EU i mogućem uticaju tih promena na poslovanje u Srbiji i zemljama u okruženju u kojima SEECAP takođe posluje u momentu pisanje ove analize, početak februara 2025.
Novi trendovi na Zapadu
Prvi od interesantnih događaja je intervju Državnog sekretara za inostrane poslove SAD Marka Rubia (Marco Rubio) dat novinarki Megan Keli (Megyn Kelly) kada je on objasnio da SAD žele da zaključe mir u Ukrajini u direktnim pregovorima sa Rusijom, što će značiti povlačenje SAD is „Projekta Ukrajina“. On je istakao da rat u Ukrajini mora da se okonča pregovorima uz upotrebu diplomatskih sredstava, ono što je Amerika neko vreme prestala da čini. Cilj je trajan i održiv mir u Ukrajini i Evropi.
Drugi događaj je članak „EU razmatra povratak ruskog gasa kao deo mirovnog sporazuma u Ukrajini“. Povratak ruskog gasa žele ne samo „male“ EU države kao što su Mađarska i Slovačka već i neke velike članice EU, spomenuta je Nemačka.
Glavni razlog je da će ruski gas da smanji i potrošačke i industrijske cene gasa u Evropi i da zaustavi deindustrijalizaciju Nemačke i pad ekonomija u mnogim zemljama EU. U kontekstu toga bi trebalo i tumačiti da je danska Vlada zaključila sporazum sa ruskim Gaspromom da mu omogući nesmetani pristup gasovodu „Severni tok“ radi razmatranja štete nastale sabotažom na gasovodu Severni tok u septembru 2023. i eventualno saniranja gasovoda u operativno stanje.
Javno mnjenje u Evropi se menja. Za 23. februar 2025. su zakazani federalni izbori u Nemačkoj. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, raste popularnost političkih stranaka koje se zalažu za mir u Ukrajini i obnavljanje ekonomskih odnosa sa Rusijom kao što su AfD (Alternative für Deutschland, Alternative for Germany) ili Sara Vagenheht Alijansa (Sahra Wagenknecht Alliance). Popularnost francuskog predsednika Emanuela Makrona i premijera Velike Britanije Keir Starmera su na rekordno niskom nivou zbog njihovog zalaganja za nastavak rata u Ukrajini. Evropski građani više ne žele da tonu u siromaštvo zarad finansiranja rata u Ukrajini. Mogućnost izbijanja trgovinskog rata između EU i SAD zbog uvođenja carinskih barijera u SAD, je samo dodatni pritisak na EU da se vrati na izgubljeno tržište Rusije a to jedino može da uradi ukidanjem sankcija Rusiji.
Rusija je postala najveća ekonomija u Evropi i četvrta ekonomija u svetu prema informacijama MMF-a, pretekavši Nemačku u Evropi i Japan na Dalekom istoku. S&P Global je 3. februara 2025. objavio da je ruski PMI indeks (Russia Manufacturing PMI) (PMI indeks pokazuje stepen poverenja menadžera u kretanje ekonomije, svaki indeks preko 50 se smatra odličnim) porastao je na 53,1 u januaru 2025. godine, sa 50,8 u decembru 2024., što predstavlja najbržu ekspanziju od jula 2024. Ovakvo naglo poboljšanje uslova poslovanja u Rusiji je bilo podstaknuto naglim rastom proizvodnje i novim porudžbinama.
DODATAK 15.02.2025.: Nakon publikacije ovog članka desila su se nekoliko nova značajna događaja koja samo potvrđuju našu analizu gore. Prvi je telefonski razgovor predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina 12.02.2025. čime su počeli diplomatski pregovori o okončanju rata u Ukrajini. Drugi je govor Ministra odbrane SAD Pita Hegseta (Pete Hegseth) u sedištu NATO 13.02.2025. u kome je stavio do znanja da sadašnja Administracija SAD želi okončanje rata pregovorima najavio povlačenje SAD iz Evrope.
Treći je epski govor potpredsednika Džej Di Vansa (J.D. Vance) 14.02.2025. na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti (MSC) kada je izneo mnoge primedbe na nedostatak demokratskog kapaciteta i nedemokratske prakse vodećih evropskih zemalja i Evropske unije. Na kraju, Sekretar Rubio i Ministar Sergej Lavrov su u telefonskom razgovoru 15.02.2025. dogovorili dalju normalizaciju diplomatskih, političkih i ekonomskih odnosa između SAD i Rusije uključujući i mogući povratak američkih kompanija na rusko tržište. U narednim danima će dogovoriti samit između Predsednika Trampa i Predsednika Putina koji bi razgovarali o bilateralnim odnosima od kojih je Ukrajina jedna ali ne i jedina tema.
Kao zaključak, postoje snažne indikacije normalizacije odnosa između Rusije i kolektivnog Zapada što će u jednom trenutku značiti i ukidanje sankcija Rusiji. Jer, nije samo Zapad uveo sankcije Rusiji nego je i Rusija uvela sankcije Zapadu zbog kojih Zapad trpi velike štete. Pritisak na ukidanje sankcija raste na Zapadu, uglavnom u EU ali ne u Rusiji. Ono što je do skora bilo tabu tema i neprihvatljivo u političkoj i medijskoj sferi (mir sa Rusijom, poraz Ukrajine itd) sada postaje prihvatljiva medijska i politička diskusija. Naravno, postoje centri moći koje će i dalje zagovarati nastavak rata sa Ukrajinom i sankcija Rusiji, ali njihova politička snaga slabi. Iz tog razloga smatramo da će tendencija normalizacije odnosa između kolektivnog Zapada i Rusije prevagnuti.
Novi investicioni ciklus
To sve, naravno, može da ima pozitivan odjek na poslovanje na Balkanu i da dovede do novog talasa investicija kako iz EU (jer će EU normalizacijom odnosa sa Rusijom izaći iz recesije u koju trenutno tone) ali i iz Rusije, koja je u prethodne 3 godine ekonomski osnažila i gde snažan investicioni ciklus rezultira u povišenoj inflaciji koju Centralna banka Rusije pokušava da smanji visokim kamatnim stopama. Ovakva pozitivna kretanja bi otvorila još šira vrata izvozu roba iz Srbije u Rusiju i dalje u CIS. Turizam i sektor nekretnina u Crnoj Gori bi takođe dobili snažan podsticaj jer su ruski turisti i ruski investitori davali snažan doprinos rastu BDP Crne Gore pre uvođenja sankcija.
Trebalo bi pratiti dalji geopolitički razvoj situacije između kolektivnog Zapada i Rusije i pripremati se za novi investicioni i razvojni ciklus. Ukoliko vam je za uključivanje u taj investicioni i razvojni ciklus potreban kredit, nebankarski kapital, projektno finansiranje za izgradnju stambene nekretnine, izgradnju ili kupovinu hotela, ili ako želite da prodate svoje preduzeće ili da proširite delatnost kupovinom drugog preduzeća, mi Vam stojimo na raspolaganju da Vaš razvojni i investicioni ciklus učinimo što uspešnijim. Podsećamo da je Srbije početkom oktobra 2024. dobila investicioni kreditni rejting tako da je sada lakše dobiti kapital koji je pre dobijanja investicionog rejtinga bio nedostupan.
Za obezbeđenje investicionog kapitala za finansiranje nekretnina sarađujemo sa evropskim i bliskoistočnim investicionim fondovima i porodičnim investicionim kancelarijama i trenutno smo u stanju da obezbedimo investicioni kapitala do €50 miliona po projektu. Za obezbeđenje kredita sarađujemo i međunarodnim finansijskim institucijama i komercijalnim bankama koje rade u našim zemljama poslovanja.
Pogledajte našu trenutnu ponudu investicionih nekretnina na stranici Nekretnine.
O SEECAP-u
Osnovan 2001. godine, SEECAP Konsalting je finansijska konsultantska firma sa sedištem u Beogradu koja pruža usluge u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Naša firma je specijalizovana za pružanje finansijskih rešenja finansiranja u građevinarstvu iz bankarskih i nebankarskih izvora, projektnog finansiranja izgradnje stambenih i komercijalnih objekata i finansiranja hotela i turizma. U finansiranju nekretnina sarađujemo sa evropskim i bliskoistočnim investicionim fondovima i porodičnim kancelarijama i trenutno smo u stanju da obezbedimo investicioni kapitala do €50 miliona. Za obezbeđenje kredita sarađujemo i međunarodnim finansijskim institucijama i komercijalnim bankama koje rade u našim zemljama poslovanja.
Pored naših savetodavnih usluga, nudimo i usluge posredovanja pri prodaji investicionih nekretnina, kao što su hoteli, turistička naselja, tržni centri, poslovne zgrade i građevinsko zemljište.
© SEECAP Konsalting doo;
Objavljeno
Ažurirano